Šta je Bracketing?
Bracketing
Bracketing je, ukratko, fotografisanje iste scene više puta sa različitim podešavanjima ekspoziture. Za koje potrebe se koristi bracketing? Pa, recimo da ste ljubitelj pejzažne fotografije. Fotografisanje trave zahteva jedan način setovanja fotoaparata da bi bila pravilno eksponirana na fotografiji, fotografisanje planine zahteva drugi, a fotografisanje neba, oblaka ili Sunca treći način. Ali vi naravno možete fotografisati samo jednu fotku sa jednim podešavanjem aparata.
Ako ste dobro upoznati sa radom vašeg fotoaparata, moći ćete da ga podesite za različite ekspoziture. Prvo se odnosi na podešavanje otvora blende, drugo na brzinu okidanja i treće na izbor ISO.
Postavlja se pitanje, kako da se fotografišu tri fotke bez pokreta kamere? Odgovor je, koristićete stalak.
Ako u sceni postoji više objekata ili prirodnih pojava koje imaju određeno kretanje, kao što su voda, talasi, vetar i dr. Onda se koristi setovanje za automatsko eksponiranje na vašem fotoaparatu.
AEB
Automatic Exposure Bracketing je funkcija koju ima većina DSLRs fotoaparata i koja omogućava da se fotografišu tri uzastopne fotke različitih ekspozitura sa samo jednim pritiskom na okidač. Rezultat će biti jedna fotka koja je preosvetljena, tj. svetlija, jedna koja je dobro eksponirana za celu scenu i još jedna koja je podeksponirana ili tamnija.
Potrebno je pročitati uputstvo fotoaparata i naći kako se aktivira funkcija AEB.
Sada imate tri različite fotke iste scene, isto kadrirane. Šta raditi sa njima?
Pa, verovatno je jedna od tih tri fotki ona za koju ćete reći da je najuspelija, tako da ćete ostale obrisati.
HDR
Međutim, jedan od načina je da spojite te tri fotke i dobijete jednu fotku sa širim dinamičkim opsegom (HDR – High Dynamic Range). To su one fenomenalne fotke pezaža, prirode i uglavnom su bez dinamike objekata, ali sa velikom dinamikom boja i tonova. Naime, baš zbog toga što se fotorafišu tri ili više fotki, ako se u sceni nalaze ljudi, životinje, automobili i dr. doćiće do kretanja tih objekata što je naknadno nemoguće uklopiti u jednu fotku. Ovde se izuzimaju kretanje vode, reka, talas ili kretanje oblaka, a možda i uz pomoć jakog vetra kretanje ili naginajnje stabala, tj. krošnji drveća.
HDR se koristi u situacija, gde dinamički opseg samog aparata nije dovoljno širok da obuhvati i svetle i tamne tonove. Ali, sudije na mnogim foto konkursima će osuditi korišćenje ove tehnike zato što predstavlja jeftin trik.
Zasigurno većina HDR fotki je bizarna i ne prikazuje stvarnost kakva jeste, ali ako je to vizija i cilj fotografa onda i nije bitno. HDR fotografija može da bude prihvaćena ili neprihvaćena i takođe, možda i posebni fotokonkursi na temu HDR mogu biti sprovedeni.
Najbolji način za spajanje tri fotografije u HDR fotografiju je korišćenje profesionalnih programa za obradu fotografije Photoshop, Photopaint i sl., a najbrži je korišćenje manjih programa namenjenih isključivo ovom efektu kao što je Photomatix..
